Ciklus O zaboravu i zaboravljenima
Ciklus posvećen materijalnosti zaborava, koja se najjače manifestuje u zaboravu konkretnih tela. Za razliku od njegovog apstraktnog i mnogo šireg pojma, ova vrsta zaborava nije negacija memorije, i ne odnosi se samo na prošlost, već i na sadašnjost i, paradoksalno, na budućnost. Ovde se dakako radi o odsustvu, ali ne samo pamćenja, već i saosećanja, solidarnosti, pažnje, i vizije. Ono što biva izbrisano kroz ove različite vrste zaborava jesu pojedinci u svoj svojoj složenosti: njihove biografije, društvene veze, biološke potrebe, emocionalni odnosi, političke težnje. Tragovi materijalnog zaborava očitavaju se kao prazna mesta u društvenom, političkom, istorijskom, ekonomskom, kulturnom i emotivnom tkanju jedne zajednice. Shvaćeno na taj način, pitanje o zaboravnosti posebno je značajno za današnju Srbiju. Za vreme poslednje dve decenije, srpsko društvo prošlo je kroz buran period koji je ostavio duboke tragove u tkivu društva. Moglo bi se reći kako se ti tragovi sastoje upravo od tela zaboravljenih subjekata: onih koji su izgubili živote u ratovima devedesetih, izbeglica koje su trajno nasukane na marginama društva, zaposlenih radnika, psihičkih bolesnika, etničkih i seksualnih manjina, da navedemo samo neke. Više od bilo čega drugog, pitanje o zaboravljenima zahvata različite strane dubokih političkih i ideoloških podela u srpskom društvu (zaboravljeni su i vojnici koji su poginuli u ratovima devedesetih i žrtve nacionalističkog žara u istom periodu, itd.). Pitanje zaborava jeste jedno od najhitnijih intelektualnih poduhvata u današnjoj Srbiji jer se, u krajnjoj liniji, neposredno bavi pitanjem traume i na individualnom i na društvenom nivou.
Studije traume predstavljaju svoj predmet upravo kao jedno ovakvo prazno mesto, šupljnu, ili lacunu. One polaze od pretpostavke da je prošlost, baš kao i sadašnjost, svakog pojedinca popunjena bez ostatka. Na ovoj mapi subjekta postoje važne i manje važe lokacije, ima zabačenih i retko posećenih mesta, ali nema praznina. Upravo ova popunjenost daje koherentnost subjektu. Trauma je prostorno-vremenska praznina koja narušava ovu koherentnost, i samim tim, kontinuitet. Kada se suoči sa nepojmljivim nasiljem, psiha subjekta potiskuje iskustvo kroz koje prolazi. Kroz ovaj čin odbrane otvara se prazno mesto na koje se subjekat uvek vraća. Da bi krenuo dalje, on/a mora da popuni ovu šupljinu kroz proces intenzivnog i bespoštednog sećanja. Ovaj ciklus postavlja pitanje šta je sam zaborav i šta se dešava kada ova šupljina poprimi konture konkretnog ljudskog tela? Ako teoriju traume prenesemo na zajednicu, možemo da se upitamo šta se dešava kada ova šupljina poprimi oblike čitavih populacija u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Moguće teme ovog ciklusa obuhvataju: istorijski zaboravljeni; marginalizacija društveno zapostavljenih; zaborav na nosioce političkih ideja; emotivni zaborav suseda; zaboravljanje onih koji dolaze; nasilje i zaborav; ekonomija zaborava; samozaborav.
RK LINKS: Svetlana Gavrilović, autor ciklusa.
Projekat podržali
Evropska mreža za knjige - Traduki
Održana predavanja u ciklusu
2015. godina
12. mart u Kulturnom centru Beograda
Tema Zaborav na mapi grada, primer Jagodine
Predavačica: Tanja Petrović, Institut za kulturalne studije i studije sećanja,
ZRC SAZU, Ljubljana
8. april u Kulturnom centru Beograda
Tema Zaborav zaborava: Niče sa Delezom
Predavač: Ivan Milenković, filozof i urednik na Trećem programu Radio Beograda
14. мај u Kulturnom centru Beograda
Тема Mesto prijateljstva: Moris Blanšo i Rober Antelm
Predavač: Kristofer Finsk, američki filozof. Profesor Graduate School in Saas-Fee, Švajcarska.
(Najavljeno predavanje iz objektivnih razloga nije održano, autor priložio tekst)
11. jun u Kulturnom centru Beograda
Tema O zaboravu nepamtljivog
Predavač: Nemanja Mitrović, asistent na Fakultetu za medije i kominikacije i kao urednik na Trećem programu Radio Beograda.
16. jun u Kulturnom centru Beograda
Tema Koncentrični krugovi pamćenja: sećanje, zaborav i istorija
Predavačica: Olga Manojlović Pintar, Naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije
22. oktobar u Kući ljudskih prava i demokratije
Tema Deindustrijalizacija i društveni zaborav: Primer pančevačke pivare
Predavač: Ildiko Erdei, vanredna profesorka na Odeljenju za etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
5. novembar u KC Grau
Tema Otimanje pripadnosti: Ivo Andrić i postimperijalna trauma
Predavač: Vladimir Biti, komparatista i slavista. Gost-profesor Univerziteta u Grazu 1997, Univerziteta u Beču 1999. godine, a 2003. Univerziteta Humboldt u Berlinu. Od 2007. član Academia Europaea.
24. novembar u u Kući ljudskih prava i demokratije
Tema Zašto se (ne) sećamo devedesetih
Predavač: Dejan Ilić, urednik Fabrike knjiga
25. novembar u Centru za kulturnu dekontaminaciju
Tema Diletantske inscenacije i teatar zločina: Zvornik 1992.
Predavač: Branislav Jakovljević, predavač na katedri za Pozorišne i studije izvođenja Univerziteta Stanford u Kaliforniji
9. decembar u Kući ljudskih prava i demokratije
Tema Zaborav i knjige
Predavačica: Tijana Tropin, istraživačica u Institutu za književnost i umetnost.
15. decembar u Kući ljudskih prava i demokratije
Tema Virtuelno Kosovo i zaboravljena albanska stvarnost 1989.
Predavač: Milan Miljković, istraživač u Institutu za književnost i umetnost
2016. godina
25. april u Kući ljudskih prava i demokratije
Tema Dubrovnik zaboravljen
Predavač: Ivan Lupić, docent na Odseku za Anglistiku Univerziteta Stanford
